Svi mi imamo pravo na neke svoje tisine,na neke svoje neiceljene rane na neke svoje patnje i na neki svoj tihi i nemi mir.Postoje neke stvari o kojima se cuti.O kojima se neprica nikom. I neke o kojima se prica.I neke o kojima se prica samo sa prijateljima. Znas duboko sam uverena da je tvoja i moja citava nesreca u tome sto smo se rodili na pogresnim mestima.Da smo kojim slucajem svet ugledali na drugoj strani svemira sve bi bilo drugacije.Sve ovozemaljske patnje bi nam bile daleke i svi problemi nepoznati i tudji. Eh...da smo se rodili na srecnijem mestu,srecnijoj zemlji, u srecnije vreme... Na to nemozemo uticati,niti se to da promeniti.Mozemo jedino iz sveg srca da se trudimo da pronadjemo one naizgled male i beznacajne sitnice koje boje zivot neznim tonovima i uz koje ce nam mozda biti lepse i lakse da prezivimo ovo malo sto nam jos ostalo da odzivimo... Veruj mi...Tako mora biti... Ponekad mi se cini da je svo blago ovog sveta zakopano negde gde ga niko sa ovozemaljskih prostora nece moci pronaci.Ali nije,veruj da nije.To blago je u nama i niko nam ga nikad nece zacarati.Zato sto je u srcu -a taj put nije za svakoga prohodan. Znas ,kad god ti pricam o sreci osetim se pomalo nesrecnom-valjda shvatim da je sreca o kojoj sanjam tako nedostizna... Nezaboravi-uvek postoji neko ko te ceka na kraju puta..Na kraju dana,na kraju svega. Uvek... Uvek postoji neko ko te voli bas takvog kakav jesi,ko te bas takvog prima,kome si bas takav drag... Eee...zlato moje-cini mi se nocas-umrecu od secanja. A volela bih stobom vecnost da podelim ,mozda cak i vise od toga...malo parcence raja.Da odmorim malo dusu. Cesto nam se cini -lavirint ,nema kraja. Videces mili,i ovo ce proci... Svako ima nekog ,koga nema. Tvoja a nisam tvoja!!! Znas ti ko sam... dovoljno je
Нема коментара:
Постави коментар