NEBIH JA BILA JA

Tako bih volela da sam nežna, krhka, da izazivam saosećanje svojim laganim hodom i tužnim očima...da ostavljam za sobom miris tek ubranog cveća i da pocrvenim pod tvojim pogledima...Tako bih volela da sam negovana i svilenkasto nežna, da sam savršenog tena i linija tela, da mi je hod mekan kao oblak i da njišem kukovima tek toliko da zemlja ne prestane da se okreće...Tako bih volela da su mi ruke savršeno oblikovane ...da su mi usne pune i sočne i da osmehom te očaram kao veštica skrivena u telu anđela...možda bi onda ispunio sebi želju i rekao mi - Volim te...A onda pomislim..ma, da...to ne bih bila ja...ne bi voleo mene ovakvu kakva jesam, ovu mene koja te drži pokraj sebe u mislima dugi niz godina...Ovu mene koja opsuje kad se najmanje nadaš i iznervira brže od zvuka...Ovu mene koja flertuje sa svima, a ne daje se nikome...Ovu mene koja slatko laže, a ipak samo istinu zbori kada te pogleda očiima srne...Ne bih ja, bila ja, bezobraznica dugog jezika koja rečima privlači ili odbija, mazi ili kažnjava, hvali ili vređa, priča o davnim i dalekim ljubavima, o nesagledivim srećama ili razornim tugama...Ova ja koja celog života beži od proseka, otima se šablonima i šemama, batrga se ustaljenim normama i lažnim moralima...Ova ja o kojoj svi sve znaju, a opet ne zna niko ništa...ne bih bila ova ja, na koju misliš mesecima...zbog koje ne spavaš noćima ili upadaš u zamku vešto ispletenu snovima...Ne bih bila ja, jednostavna i komplikovana, nedokazana i užasno istrajna u ljubavi koju osećam