Raširila bih ti ruke… Onako kako samo deca to umeju… Al’ ti ne vidiš to dete u meni… Vidiš samo obrise i oblike žene koja jesam.
I volela bih te. Čistog srca. Takvog kakav si. Sa svim tvojim vrlinam i manama. I sa svim prostim i prosto proširenim rečenicama s kojima se ta ljubav može opisati. Ili prećutati.
Mada, ćutim ja i sada. I pišem ti besne mejlove i romantične poruke… Al’ u mislima. U glavi. U marginama svesti ih čuvam k’o draftove za članke i tekstove. I pišem postove na ovom blogu, koji ti ne čitaš. A i da čitaš, ne bi shvatio da su za tebe.
.Znaš, ja bih te rado gledala dok spavaš. Dok teško dišeš umoran, il’ prehlađen. I ponudila bih ti grudi umesto jastuka. Ja, ovako sitna i krhka, pustila bih te da nasloniš glavu i zaspiš…samo kad bi me našao, i pustio. I ne bih se mrdnula celu noć – sve zarad tvog mirnog sna. Jedna takva besana noć bi me odmorila od svih ovih noći tokom kojih se prevrćem i okrećem budna misleći gde si i s kim si, i u kom svetu živiš, kad te već nema u mom…
Uklapaš se u sve moguće stereoptipe o muškarcima. I prihvatam te takog kakav jesi. Al’ problem je što i ti mene vidiš samo kao jednu od mnogih žena. Ne vidiš me kao onu jednu, jedinstvenu…samo tvoju. A jesam tvoja. Hteo ti to ili ne. Tvoja sam cela.
Ne znam ni koju muziku voliš…. I tužno mi je to. I ni ti ne znaš koje pesme meni teraju suze na oči, niti uz koje bih želela da vodim ljubav. A volela bih da neka od njih ide tiho dok me uzimaš i vidiš baš onakvu kakva jesam. Tvoja. Gola. Ogoljena do srži, do kosti, do srca.
I da ti još samo kažem da si kreten. Al’ ako te teši – ja sam još veći kreten od tebe, jer sve ovo pišem ovde, gde znam da nećeš pročitati, umesto da ti kažem, pa gde pukne.
A znam , ono što nemaš, ne možeš ni da izgubiš. Jbg.
Нема коментара:
Постави коментар