LEKSIKONI

Na scenu stupa LEKSIKON.                                                                                                                         Sveska koje se nebi posramio ni Srpski leksikografski zavod. Toliko su te sveske sa gomilom pitanja na koja vam je prijatelj,poznanik ili simpatija trebala odgovoriti bile natrpane kljucnim pitanjima iz kulture, umetnosti i dakako privatnog zivota.PPonekad i sa stotinjak pitanja koja su isla od" koji ti je najdrazi pevac?" preko"koja ti je omiljena boja?" do naravno poente citavog mukotrpnog procesa ispunjavanja"ko ti je simpatija?"                                                                                                                                               Na jednoj od stranica trebalo je zalepiti slicicu omiljene zvezde,a na kraju obavezno stajao zahtev za "svojerucni potpis"sto je valjda jedina upotreba reci "svoje" koju su tadasnji dvanaesto-trinaestogodisnjaci imali.                                                                                                                                                           Leksikon nije se davao ,bilo kome. To je znacilo da osoba kojoj ga dajete nesto predstavlja da vam se svidja ili sto bi sad ovi mladji narastaji rekli "cool ". U vec standardnoj hijerarhiji razreda ispunjavanje leksikona je funkcionisalo kao javna demonstracija na temu ko je luzer, a ko faca .                                       Dok nostalgicno brisemo prasinu s"ukoricenih poruka svojih davnih prijatelja koji su obozavali Michaela Jaksona i Samanthu Fox parafraziram legendarnu spomenarsku : Pao macak s"mosta za pop ikonu dosta.